Istraživanje LGBT prava u istočnoj Evropi: objašnjavanje finansijskih beneficija čini veliku razliku u stavovima ljudi

Širom istočne Evrope i dalje je veoma teško doneti zakone i politike osmišljene da unaprede inkluziju LGBT populacije. S obzirom da je u toku Mesec istorije LGBT, neki Ukrajinci su zabrinuti da će krhki napredak njihove zemlje u pravima LGBT osoba biti usporen ruskom invazijom. Vrhovni sud u Mađarskoj je upravo presudio da je prihvatljivo da provladin list objavi članak u kojem se knjiga kvir bajki opisuje kao „pedofilska“.

Marš ponosa u Gruziji je otkazan 2021. nakon što su LGBT aktiviste i novinare nasilno napale grupe ekstremne desnice. Otprilike u isto vreme, poljske opštine su se izjašnjavale kao „zone slobodne od LGBT ideologije“. U Turskoj je došlo do niza nasilnih napada na LGBT osobe.

Za borbu protiv LGBT diskriminacije u istočnoj Evropi i širom sveta, jedan od odgovora bi mogao biti da se pokaže da jednaka prava mogu imati široku ekonomsku korist. U tu svrhu, upravo smo objavili istraživanje o tome šta određuje podršku seksualnim manjinama u Srbiji, Turskoj i Ukrajini. Izabrali smo ove zemlje jer imaju jednu od najnižih stopa društvenog prihvatanja seksualnih manjina u Evropi, i među najrestriktivnijim zakonima i politikama prema LGBT osobama.

Da bismo testirali da li racionalni ekonomski interesi mogu da prevaziđu lični ukus LGBT osoba, odlučili smo da damo grupi ljudi neke informacije o direktnim ekonomskim troškovima njihove zemlje od diskriminacije seksualnih manjina. Da bismo to uradili, pitali smo ih koliko misle da bi nediskriminatorne politike mogle da utiču na godišnji prihod u njihovoj zemlji po glavi stanovnika u srednjem roku, a zatim smo im pokazali prognoze zasnovane na dokazima.

Takođe nas je zanimalo da razumemo da li mitovi o tome da je homoseksualnost mentalna bolest ili bolest mogu pokretati anti-gej osećanja u ovim zemljama. Dakle, u drugom delu našeg eksperimenta, pokušali smo da „razbijemo“ ovaj mit tako što smo obavestili pojedince da Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne smatra homoseksualnost mentalnom bolešću.

U oba slučaja, uradili smo to kao deo eksperimenta randomizovanog onlajn istraživanja gde je trećina naših ispitanika dobila informacije o „troškovi diskriminacije“, trećina je dobila informacije o „razotkrivanju mitova“, a trećina je dobila informacije koje se ne odnose na LGBT osobe. Studija je uključivala reprezentativne grupe od 2.200 ljudi u svakoj zemlji, starosti između 18 i 70 godina.

Naš eksperiment je pokazao, sa sličnim rezultatima u svakoj od tri zemlje, da ispitanici koji su dobili informacije o ekonomskoj ceni diskriminacije imaju oko 50% veću verovatnoću da podrže mere za očuvanje jednakih mogućnosti zapošljavanja za LGBT osobe. Takođe je verovatnije – iako u manjoj meri – da podržavaju jednake mogućnosti zapošljavanja na osnovu etničkog porekla, verskih uverenja, nacionalnosti, pola i invaliditeta.

U isto vreme, međutim, nije bila veća verovatnoća da će podržavati LGBT prava u drugim delovima života. Informacije koje su dobili nisu uticale na njihovo mišljenje o tome da li je homoseksualnost moralno prihvatljiva ili opravdana, ili da li LGBT osobe nanose sramotu njihovim porodicama ili bi trebalo da mogu da žive svoje živote slobodno.