Iranci su izašli na ulice desetu noć zaredom u znak protesta protiv smrti Mahse Aminija, uprkos upozorenju pravosuđa. Zvanično je najmanje 41 osoba poginula od početka nemira, uglavnom demonstranti, ali uključujući pripadnike snaga bezbednosti, ali izvori kažu da je stvarna brojka veća.
Norveška organizacija za ljudska prava Iran (Iran Human Rights – IHR) saopštila je u nedelju uveče da je broj mrtvih najmanje 57, ali je napomenula da kontinuirani nestanci interneta otežavaju potvrđivanje smrtnih slučajeva u kontekstu gde su se protesti predvođeni ženama proširili na desetine gradova.
Na slikama koje je distribuirao IHR vide se demonstranti na ulicama Teherana kako uzvikuju “smrt diktatoru”, navodno posle noći u nedelju.
Ponavljajući prethodnog dana upozorenje predsednika, Ebrahima Raisija, šef pravosuđa, Gholamhosein Mohseni Ejei, u nedelju je „naglasio potrebu za odlučnom akcijom bez popustljivosti“ protiv glavnih pokretača „nereda“, navodi se na sajtu pravosuđa Mizan Online.
Stotine demonstranata, reformističkih aktivista i novinara uhapšeno je usred demonstracija uglavnom noćnih od kada su prvi nemiri izbili nakon smrti 22-godišnjeg Aminija u policijskom pritvoru 16. septembra. Aminija je pritvorila policija za moral jer nije pravilno nosio hidžab.
Na najvećim protestima u Iranu u skoro tri godine došlo je do pucanja snaga bezbednosti, dok su demonstranti bacali kamenje, palili policijske automobile i palili državne zgrade.
Neke demonstranke su skinule i spalile svoje hidžabe na skupovima i ošišale kosu, neke su plesale pored velikih lomača uz aplauz gomile koja je uzvikivala „zan, zendegi, azadi“ ili „žena, život, sloboda“.
Veb monitor NetBlocks je primetio „stalna isključenja“ i „široko rasprostranjena ograničenja internet platforme“, pri čemu su VhatsApp, Instagram i Skipe već blokirani. Ovo je usledilo nakon starijih zabrana na Fejsbuku, Tviteru, TikToku i Telegramu.
Govoreći u ime Evropske unije, njen visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel rekao je da je „široko rasprostranjena i nesrazmerna upotreba sile protiv nenasilnih demonstranata neopravdana i neprihvatljiva“. On je osudio ograničenja na internetu kao „očigledno kršenje slobode izražavanja“.
„Nešto veliko se dešava“: Iranci rizikuju sve da bi protestovali
Iran je pozvao britanske i norveške ambasadore zbog, kako je rekao, mešanja i neprijateljskog medijskog izveštavanja, dok je ministar spoljnih poslova Hosein Amirabdolahjan takođe kritikovao američku podršku „izgrednicima“.
U nedelju je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao da su SAD preduzele „opipljive korake“ da sankcionišu policiju za moral.
Velika Britanija je okrivljena za „neprijateljski karakter“ londonskih farsi medija. Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije saopštilo je da se zalaže za slobodu medija i osudilo iransko „razbijanje demonstranata, novinara i slobode interneta“. Norveški izaslanik je pozvan da objasni “intervencionistički stav” predsednika njenog parlamenta Masuda Gharahkanija, rođenog u Teheranu, koji je izrazio podršku demonstrantima.
„Da moji roditelji nisu odlučili da pobegnu 1987. godine, ja bih bio jedan od onih koji se bore na ulicama sa životom na kocki“, napisao je Gharahkhani na Tviteru u nedelju.
Provladini skupovi su takođe održani u nedelju, a glavni događaj održan je u centru Teherana. Ali jedan od glavnih sindikata nastavnika u nedelju je pozvao nastavnike i učenike da započnu nacionalni štrajk u ponedeljak i sredu.
Protesti u inostranstvu održani su u znak solidarnosti sa Irankama u Atini, Berlinu, Briselu, Istanbulu, Madridu, Njujorku i Parizu, između ostalih gradova.
Iranski Oskarom nagrađen režiser Asgar Farhadi pozvao je aktiviste i umetnike širom sveta da podrže demonstrante, za koje je rekao da „traže jednostavna, a ipak osnovna prava koja im je država godinama uskraćivala“.
„Duboko poštujem njihovu borbu za slobodu i pravo da izaberu svoju sudbinu uprkos svoj brutalnosti kojoj su izloženi“, rekao je Farhadi u objavi na Instagramu.
Tekst Gardijana sa AFP-om i Rojtersom