Zabrana će uticati samo na naftu koja stiže morskim putem, ali ne i naftu iz cevovoda, nakon protivljenja Mađarske. Šef Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da je sporazum presekao ogroman izvor finansiranja ruske ratne mašine. To je deo šestog paketa sankcija odobrenog na samitu u Briselu, oko kojeg je moralo da se usaglasi svih 27 država članica.
Rusija trenutno isporučuje 27% uvezene nafte u EU i 40% svog gasa. EU plaća Rusiji oko 400 milijardi evra (430 milijardi dolara, 341 milijardu funti) godišnje zauzvrat.
Do sada nisu uvedene nikakve sankcije na izvoz ruskog gasa u EU, iako su planovi za otvaranje novog gasovoda od Rusije do Nemačke zamrznuti. Članice EU provele su sate boreći se da razreše svoje nesuglasice oko zabrane uvoza ruske nafte, a Mađarska je njen glavni protivnik.
Kompromis je usledio nakon nedelja prepirki dok nije dogovoreno da će postojati „privremeno izuzeće za naftu koja dolazi naftovodima u EU“, rekao je Mišel novinarima.
Zbog toga će hitne sankcije uticati samo na rusku naftu koja se transportuje u EU preko mora – dve trećine ukupnog uvoza iz Rusije.
Ali u praksi, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da će obim zabrane biti širi, jer su Nemačka i Poljska dobrovoljno ukinule sopstveni uvoz naftovoda do kraja ove godine.
„Ostalo je oko 10-11% koje pokriva južna Družba“, rekla je Ursula von den Leyen, misleći na ruski naftovod koji snabdeva naftom Mađarsku, Slovačku i Češku. Evropski savet će ponovo razmotriti ovo izuzeće „što je pre moguće“, dodala je ona.
Naftni sporazum EU je kompromisni sporazum – ali je takođe važan. Moskva se u velikoj meri oslanja na svoj izvoz energije, a EU kaže da će ovaj sporazum smanjiti više od 90% ruskog uvoza nafte do kraja godine.
Ali s obzirom na svu zveckanje sabljama i antizapadnu retoriku koju slušamo od Vladimira Putina poslednjih nedelja, pretpostavljam da će ruski lider verovatnije reći Evropi: „Spremite se za još ekonomskih bolova zbog ovog embarga. Da vidimo koliko će trajati vaša podrška Ukrajini“.
Kremlj je svestan razlika u mišljenjima unutar EU o tome šta da se radi o Rusiji – i možete biti sigurni da će Putin pokušati da ih iskoristi.
Rusija će tražiti nova tržišta, ali u pogledu nafte to nije brzo rešenje. Ne postoji infrastruktura za preorijentaciju izvoza nafte iz Evrope u Aziju, na primer. A ako se ipak proda u Aziju – moraće to da uradi po sniženoj ceni.
Tu je i pitanje ruskog gasa – o embargu na to bi se moglo razgovarati sledeće. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je učestvovao na samitu, pozvao je zemlje EU da prekinu svoje unutrašnje „svađe“, navodeći da su one samo pomogle Moskvi.
„Sve svađe u Evropi moraju da se okončaju, unutrašnji sporovi koji samo podstiču Rusiju da vrši sve veći pritisak na vas“, rekao je Zelenski putem video-linka.
Vreme je da ne budete odvojeni, ne fragmenti, već jedna celina“, rekao je on. Letonski premijer Krisjanis Karins rekao je da zemlje članice ne bi trebalo da se “zaglave” u svojim ličnim interesima. „To će nas koštati više. Ali to je samo novac. Ukrajinci plaćaju svojim životima“, rekao je on.