Novo istraživanje otkriva da evropski građani po prvi put klimatske promene smatraju jednim od najozbiljnijih problema sa kojima se suočava svet – uprkos pandemiji Covid-19.
Klimatske promene bili su najviše pominjani globalni problem ispitanika u Švedskoj, Danskoj, Holandiji, Irskoj, Nemačkoj, Belgiji i Finskoj. Suprotno tome, manje od trećine je to reklo u Rumuniji, Bugarskoj i Letoniji.
Otprilike četiri od deset ispitanika u istraživanju Eurobarometer, zaključenom krajem aprila, kažu da su lično odgovorni za borbu protiv klimatskih promena, dok je većina rekla da čine nešto da poboljšaju situaciju.
Oko 75 posto građana redovno reciklira i pokušava smanjiti otpad, dok blizu 60 posto smanjuje upotrebu sredstava za jednokratnu upotrebu, kao što su plastične kese, šolje ili slamke.
U međuvremenu, trećina Evropljana usvaja različite prehrambene navike, kupuje više organske hrane i jede manje mesa.
Ipak, velika većina Evropljana kaže da su nacionalne vlade, biznis i industrija i institucije EU odgovorne za borbu protiv klimatskih promena unutar 27-članog bloka – sa tri četvrtine ispitanika koji kažu da vlastita vlada ne radi dovoljno.
Većina ljudi smatra da fond za oporavak od pandemije treba uglavnom ulagati u obnovljive izvore i zelene tehnologije, umesto u tradicionalnu ekonomiju fosilnih goriva. Ovo je bilo posebno važno za one u Irskoj, Portugalu, Danskoj i Belgiji.
Sve u svemu, više od polovine ispitanika vidi da ozelenjavanje ekonomije nakon pandemije koronavirusa može imati pozitivan ishod za građane EU, u smislu stvaranja novih radnih mesta, poboljšanja javnog zdravlja i povećanja energetske sigurnosti.
Međutim, najmanje četvrtina ispitanika u Hrvatskoj, Poljskoj, Letoniji i Rumuniji smatra da bi sredstva za oporavak trebalo ulagati u fosilna goriva.
Primetno je da 10 odsto Španaca nije imalo mišljenje o tome da li bi fondovi za oporavak trebalo da podržavaju zelenu ekonomiju.
„Uprkos pandemiji i ekonomskim poteškoćama sa kojima se suočavaju Evropljani, podrška klimatskim akcijama i dalje je velika“, rekao je komesar EU za zeleni sporazum Frans Timmermans.
„Evropljani prepoznaju dugoročne rizike koje predstavljaju kriza klime i biodiverziteta i očekuju da industrija, vlade i Evropska unija preduzmu mere“, dodao je on.
Očekuje se da će Evropska komisija predstaviti sredinom jula svoj takozvani paket „Fit for 55“ revidiranog klimatskog i energetskog zakona – čiji je cilj usklađivanje zakonodavstva EU sa novim klimatskim ciljem.
Predložene promene kreću se od povećanja ciljeva za obnovljive izvore energije i uvođenja novih ograničenja CO2 za automobile i kombije, do uspostavljanja poreza na ugljenik za zaštitu kompanija iz EU.
„Zagađivač plaća“ – samo ako im možete ući u trag
U međuvremenu, javni novac se često koristi za plaćanje troškova zagađenja i štete po životnu sredinu koju su prouzrokovale kompanije u EU, uprkos „principu zagađivač plaća“ koji se ogleda u zakonu EU, navodi se u izveštaju Evropskog revizorskog suda.
Revizori iz EU otkrili su da se često zagađivanje lokacija dogodilo toliko da toliko da zagađivači više ne postoje, ne mogu se identifikovati ili mogu biti odgovorni.
Kao rezultat, troškove čišćenja životne sredine na kraju snose poreski obveznici. U 2016. godini ukupni troškovi čišćenja zagađenog tla u EU procenjeni su na 119 milijardi evra.
“Da bi efikasno i pošteno ispunili ambicije EU-a o zelenom dogovoru, zagađivači moraju da plate ekološku štetu koju prouzrokuju. Međutim, do sada su evropski poreski obveznici bili prečesto primorani da snose troškove koje su zagađivači trebali platiti”, rekla je Viorel Stefan, odgovoran za izveštaj.