Najviši planinski vrh Švedske smanjio se za 6 i po stopa (2 metra) u jednoj godini zbog otapanja glečera koji ga prekriva, otkrilo je novo istraživanje.
Glečer Kebnekaise, snimljen na slici evropskim satelitom Sentinel 2 28. jula, izgubio je trećinu svoje mase poslednjih godina zbog klimatskih promena, navodi se u saopštenju evropskog programa za posmatranje Zemlje Kopernik, koji upravlja Sentinel Zemljom konstelacija posmatranja.
Merenja planine Kebnekaise počela su 1940 -ih godina, prema Bolinovom centru za klimatska istraživanja Univerziteta u Stokholmu, Švedska, koji je zadužen za monitoring. Ta zapažanja pokazuju da visina južnog vrha planine varira tokom cele godine zbog nanosa snega i recesije leda tokom leta. Najviše je obično u maju, a najniže sredinom septembra. Razlika između zimske i letnje visine mogla bi iznositi i do dva ili tri metra.
Kada su 14. avgusta univerzitetski geolozi izmerili visinu planine, otkrili su da je najniža od početka merenja. Na 6.872 stope nadmorske visine (2.094,6 metara), visina vrha bila je skoro 6,6 stopa (2 m) ispod vrednosti iz avgusta 2020. od 2.096,5 metara). Vrh će verovatno izgubiti još najmanje 0,5 metara do sredine septembra, dodali su naučnici.
Prosečne temperature vazduha u regionu su u porastu, kažu naučnici, zbog čega se led topi većom brzinom. Efekat na južnom vrhu Kebnekaise -a dodatno je pogoršan promenom obrasca vetra, koji utiču na akumulaciju snega zimi.
Južni vrh Knebnekeise nekada je bio najviši vrh Švedske. Ali sada je ovaj naslov zvanično otišao na severni vrh planine, koji je kamenitiji i stoga otporan na promenljivu klimu.
Otapanje glečera pomenuto je u osuđujućem izveštaju koji je ranije ovog meseca objavila Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC) kao jedan od nespornih znakova pogoršanja klimatskih promena. Izveštaj je opisao stopu gubitka glečera kao “bez premca” u proteklih 2.000 godina i predvideo da će se uznemirujući trend nastaviti vekovima koji dolaze.
Sa svojim zaklonjenim pogledom odozgo, sateliti pomažu naučnicima da prate glečere i ledene ploče oko sveta i otkriju efekte klimatskih promena. Program posmatranja Zemlje Evropske unije Copernicus trenutno upravlja konstelacijom od devet Sentinel satelita koji prate različite aspekte Zemljine okoline.