Niko u Moldaviji još nije dobio vakcina protiv Covid – a naš zanemareni zdravstveni sistem nije u stanju da se nosi sa tim.
„Srećan sam što radim na prvoj liniji fronta i vidim kako kanadski medicinski sistem tako dobro funkcioniše“, napisao je Alecu Matraguna u objavi na Facebook-u, „ali tužan sam što sam vakcinisan pre svoje majke koja radi u medicinskom sistemu u Moldaviji.“ Matraguna je moldavski sonograf koji živi u Montrealu. Njegova majka ima 61 godinu i pedijatar je sa više od 30 godina radnog staža. Ipak, rekao mi je, ona nema pojma kada bi vakcina Covid-19 mogla postati dostupna za nju i za više od 53.300 drugog zdravstvenog osoblja u najsiromašnijoj evropskoj zemlji.
Imao sam sličnu reakciju na Matraguna-u u vezi sa mojom porodicom u Moldaviji kada sam još početkom decembra u svojoj lokalnoj londonskoj apoteci video natpis koji objavljuje da je vakcina na putu. U to vreme se moja baka tek oporavila, a otac se još borio sa efektima virusa.
Većina zapadnoevropskih vlada već je vakcinisala radnike na frontu i prelazi u drugu fazu njihovog uvođenja, čak i ako proizvodni problemi sada podrivaju zalihe. Moldavija, najsiromašnija evropska zemlja, još nije uspela da isporuči ni jedan udarac, jer ne može da priušti kupovinu vakcine.
Vlada Moldavije ne očekuje da će dobiti prvu seriju vakcine pre kraja februara, a čak ni taj raspored nije siguran i ispunjen birokratskim kašnjenjima. Ukrajina, Gruzija i Jermenija su u sličnoj nevolji. Ovako u Evropi izgleda „katastrofalni moralni neuspeh“ oko distribucije vakcina, prema rečima šefa Svetske zdravstvene organizacije Tedrosa Adhanoma Ghebreiesusa.
Ekonomski najugroženije evropske zemlje oslanjaju se na Covak, objekt za države sa niskim prihodima, na čelu sa SZO kao odgovor na pandemiju. Organizacija će garantovati besplatne udarce za 20% stanovništva neke zemlje. Što se tiče ostalih doza koje su im potrebne, ove države traže pomoć od bogatijih suseda. To je jedva način da se reši globalna pandemija. U međusobno povezanom svetu nijedna zemlja nije sigurna dok nije svaka zemlja sigurna.
Kući sam u Kišinjevu od decembra i svakodnevne su vesti o smrti porodičnih prijatelja, bivših kolega ili poznatih ličnosti povezanih sa Covid-om. Zaista, ukupna stopa smrtnosti u Moldaviji porasla je za 21% između maja i decembra 2020. godine, u poređenju sa istim periodom 2019. godine.
Zdravstveni sistem je preopterećen. Jedan čovek u šezdesetim godinama, bolestan od virusa, morao je na hladnom tri sata da čeka slobodan krevet u dvorištu bolnice. Prošlog proleća su video snimci pacijenata u manjim provincijskim bolnicama pokazali šokantne uslove, kao što su grejanje ili čista voda. U jednoj bolnici čovek je umro u toaletu, a osoblje, nedostajući zaštitnu opremu, plašilo se da mu se približi satima. Na kraju su zamolili druge pacijente Covid-19 da izvade telo i pokriju ga pokrivačem.
Sa 2,6 miliona stanovnika, Moldavija je imala nešto manje od 157.000 službenih slučajeva Covid-19 i više od 3.300 smrtnih slučajeva. Ipak, stvarni broj zaraženih verovatno će biti mnogo veći, jer je vlada dnevno testirala samo između 1.000 i 3.000 ljudi, dostigavši zapanjujuću stopu pozitivnih testova od 58% u decembru. Ljudima sa svetlosnim simptomima testovi često odbijaju nedeljama. Lekari prve linije koji rade na odeljenjima Covid jedini su medicinari koji su testirani. Štaviše, dok su moj otac i baka ozbiljno oboleli od mnogih tipičnih simptoma Covida, njihovi testovi su se pokazali negativnim. Testirani su samo jednom.
Stopa infekcije među medicinskim osobljem bila je u maju 25%, najviša u Evropi, u poređenju sa samo 12% u susednoj Rumuniji.
Pandemija je rasvetlila ozbiljno nedovoljno finansiranje i loše upravljanje prekomernim javnim zdravstvenim službama bivše Sovjetske Republike. Dugoročni efekti bi se mogli pokazati katastrofalnim.