Sud u poljskom gradu Žešovu odbacio je tužbu protiv Bartoša Staševskog, aktiviste za prava LGBT populacije, kojeg je opština Niebilec tužila za klevetu.
Niebilec, selo na jugoistoku Poljske, dom je za oko 10.000 ljudi. 2019. godine, zajedno sa desetinama zajednica širom Poljske, donela je rezoluciju da „zaustavi LGBT ideologiju“.
Kao odgovor na ovaj napad fanatičnih politika, Staszevski je osmislio kampanju u kojoj je fotografisao sebe i druge lezbejke, gej, biseksualne i transrodne osobe sa natpisima „LGBT-Free Zone“ na ulazu u mesta koja su donela anti-LGBT rezolucije, ili slične diskriminatorske „porodične povelje“. Tri od skoro 100 lokaliteta sa ovom politikom, uključujući Niebileca, tužili su Staszevskog za klevetu i zahtevali od njega da se izvini što je njihovu zajednicu nazvao „zonom bez LGBT“ u medijima.
U martu je pokrajinski administrativni sud u Žešovu poništio Niebilecovu anti-LGBT rezoluciju, presudivši da „ne postoji LGBT ideologija, kao što ne postoji ni heteroseksualna ideologija“. Slučaj je bio jedan od nekoliko koje je podneo poljski ombudsman koji osporava rezolucije protiv LGBT populacije. Sada, samo dva meseca kasnije, Niebilecov pokušaj da zastraši Staszevskog i druge LGBT aktiviste takođe je odbačen. Komuna se još može žaliti na presudu.
Poslednjih godina, poljska vladajuća stranka je podstakla anti-LGBT diskriminaciju širom zemlje i pokrenula neumoljiv udar na prava žena i braniteljke ljudskih prava. Odbacivanje slučaja Staszevskog je kritično za dostojanstvo LGBT osoba i slobodu izražavanja.
U izveštaju za 2020 godinu, komesar Saveta Evrope za ljudska prava je utvrdio da anti-LGBT politike određenih oblasti imaju „slađujući efekat“ na ljude koji tamo žive i da su „aktivisti koji rade na osudi takvih izjava takođe bili podvrgnuti lažnim tužbe koje su podnele lokalne samouprave ili konzervativne organizacije“. Evropska komisija je preduzela pravne mere protiv Poljske za ove zone.
Sud u Žešovu napisao je u svojoj odluci objavljenoj u prevodu na engleski na veb-stranici Staszevskog: „Opštine se ne mogu ’poslije činjenice‘ stideti rezolucija koje su usvojile u prošlosti. Zaista, vlasti ne mogu tvrditi da se „stide“ da bi podigle neiskrene optužbe za klevetu. Ali apsolutno bi trebalo da se stide svoje diskriminatorne i štetne politike.