Da li je Evropska centralna banka dužna da pomogne u borbi protiv klimatskih promena?
Evropska unija odlučna je u oporavku od pandemije na održiv način. Dogovorila se o fiskalnom podsticaju bez presedana, ukinula fiskalna pravila i zadužuje se kao prava unija za svoj oporavak. Evropska centralna banka održava troškove ove fiskalne ekspanzije niskim. Fiskalna i monetarna politika zajedno rade na uspostavljanju evropske ekonomije.
To nije slučaj kada je u pitanju pravac ovog stimulusa. Dok su Evropski savet, Komisija i Parlament postavili stroge zelene standarde za potrošnju na oporavak, ECB radi suprotno.
Udeo kompanija sa intenzivnim emisijama ugljenika u njihovom programu kupovine korporativne imovine dvostruko je veći od njihovog udela u ekonomiji. Dok se evropske vlade trude da globalno zagrevanje zadrže ispod dva stepena, njihove centralne banke snižavaju troškove kapitala za najveće zagađivače.
Ovaj sukob između monetarne politike i klimatskih ciljeva nije problem samo za program kupovine imovine ECB. Primenjuje se na sve svoje instrumente, uključujući operacije refinansiranja za banke i sam temelj monetarne politike: okvir kolaterala. Kao što je Bankue de France zaključio u nedavnom izveštaju: „ni univerzum kolaterala koji ispunjava uslove za Evrosistem niti založeno obezbeđenje nisu„ usklađeni “sa klimatskim ciljevima Evropske unije“.
Ali promena možda dolazi. Ovog leta ECB će predstaviti zaključke svog pregleda strategije. Predsednica ECB Christine Lagarde želi da „istraži sve dostupne puteve u cilju borbe protiv klimatskih promena“. Za ovo će joj biti potrebna podrška njenih kolega u upravnom savetu.
Tamo će Lagarde teško uspeti da ubedi ljude poput predsednika Bundesbanke Jensa Veidmanna, koji se plaši da će centralne banke „biti zaokupljene politikom i da podrivaju sopstvenu nezavisnost“. Mandat ECB, međutim, ne daje osnovu za takvu brigu. Suprotno tome, suprotno je tačno iz tri razloga.
Prvo, efikasnost. ECB mora postići svoje ciljeve uz minimalne troškove i izbjeći nepotrebne rizike – uključujući klimatske rizike. Tu spadaju ulaganja u naftna polja koja gube na vrednosti ubrzavanjem prelaska na čiste izvore energije.
ECB i mnogi drugi posmatrači tržišta priznali su da klimatski rizici i dalje imaju pogrešnu cenu na finansijskim tržištima. ECB zanemaruje takve neprihvatljive klimatske rizike na sopstvenu odgovornost. Tačnije, po cenu svojih akcionara: poreskih obveznika evrozone. ECB bi trebalo da ispravi nedostajuća tržišta, jer to isto zahteva od komercijalnih banaka u ulozi supervizora.
Drugo, Ugovor o funkcionisanju Evropske unije obavezuje ECB da doprinosi opštim ekonomskim ciljevima EU. Klima je na vrhu političke agende, o čemu svedoči Pariški sporazum koji postavlja ciljeve do 2050. godine i evropske politike poput Zelenog sporazuma. Za razliku od zaposlenosti i ekonomskog rasta, ne postoji svojstvena trgovina između klime i inflacije.
Treće, klimatske promene su prijetnja stabilnosti cijena u srednjoročnom periodu. Trenutne politike postavljaju svet u putanju za globalno zagrevanje od tri do četiri stepena. Ovo će ozbiljno poremetiti ekonomije i potkopati finansijsku i cenovnu stabilnost. Ugovorom nije određen rok za zadatak ECB-a da zaštiti stabilnost cena. ECB bi stoga, s obzirom na svoj primarni cilj, trebalo da doprinese borbi protiv klimatskih promena.
Dužnosti ECB utvrđene Ugovorom – sprovođenje efikasne i delotvorne monetarne politike – mogu se čitati samo kao mandat za doprinos borbi protiv klimatskih promena. To se može postići kupovinom više obveznica od zelenih kompanija, a manje od velikih zagađivača, kako je sugerisao profesor Dirk Schoenmaker. To se može postići usklađivanjem okvira osiguranja sa pariškim ciljevima, o čemu je nedavno raspravljala Banque de France. Sa Jensom Van Kloosterom sa Univerziteta u Leuvenu, predložio sam da se jeftinim refinansiranjem banaka prilože zeleni uslovi, poput kredita za povećanje energetske efikasnosti zgrada.
Ako ECB odluči da svoj okvir monetarne politike ne prilagodi potrebama ovog trenutka, ECB može delovati van svog politički određenog mandata i kršiti uslove Ugovora. Ovo će političari teško progutati i može izazvati reakciju.
Zanemarivanje klimatskih promena može ugroziti samu nezavisnost koju Veidmann i njegove kolege iz Evrosistema s pravom smatraju toliko dragom.
Rens van Tilburg je direktor Laboratorije za održive finansije na Univerzitetu u Utrehtu.