Klimatske promene i ekstremne poplave: Pakistan emituje manje od 1% gasova koji zagrevaju planetu
Pakistan je već patio od velikih šteta kada su pogodile razorne monsunske kiše. Ovi razorni prizori i troškovi oporavka koji suze oči su ono što klimatska kriza izgleda na 1,2 stepena Celzijusa globalnog zagrevanja od industrijalizacije.
Ove godine, ekonomske i političke krize su se spojile u južnoazijskoj zemlji koja broji više od 230 miliona ljudi, pošto su cene hrane i goriva porasle, a bivši lider Imran Kan bio je primoran sa funkcije.
Dijelovi Pakistana su sada pod vodom nakon što su od sredine juna doživjeli najjače kiše do sada sa malim odugovlačenjem. U nekim oblastima je bilo pet puta više od uobičajenog nivoa monsunske kiše.
Više od 1.100 ljudi je umrlo, a 33 miliona ljudi je pogođeno – to je više od populacije Teksasa. Vodene bujice su razbile čitava sela i poljoprivredna zemljišta, rušile zgrade i uništavale useve. Satelitski snimci kompanije Makar Technologies koje je podelio sa CNN-om pokazuju kako su zajednice zbrisane, ostavljajući za sobom nešto više od gole Zemlje i prašine.
Pakistan je odgovoran za manje od 1% svetskih gasova koji zagrevaju planetu, pokazuju podaci Evropske unije, a ipak je osma najranjivija nacija na klimatsku krizu, prema Globalnom indeksu klimatskog rizika. Plaća veliku cenu, ne samo životima, već i uništenim školama, kućama i mostovima.
Zvaničnici procenjuju da će ukupan račun biti 10 milijardi dolara. Oporavak bi mogao da potraje godinama, saopštila je Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca u Pakistanu. I velike su šanse da će oporavak biti prekinut još jednom katastrofom.
„Stalno vidimo klimatsku devastaciju u obliku poplava, monsuna, velikih suša, ekstremnih toplotnih talasa“, rekao je pakistanski ministar spoljnih poslova Bilaval Buto Zardari u intervjuu za CNN-ovu Eleni Giokos u utorak.
„I iskreno, narod Pakistana, građani Pakistana, plaćaju cenu svojim životima, svojim sredstvima za život za industrijalizaciju bogatih zemalja koja je rezultirala ovim klimatskim promenama.
Oštra nejednakost klimatske krize, koja najteže pogađa nacije koje su istorijski imale najmanje veze sa njenim izazivanjem, postavlja pitanje ko treba da plati za nju, posebno za štetu sa kojom se zemlje poput Pakistana suočavaju. .
