Po čemu dobrom kvir zajednica može da pamti 2022?

Zakon o istopolnim zajednicama u blokadi, rafalni govor mržnje iz samog vrha SPC-a, litije, zabrana Europrajda i cenzurisanje delova udžbenika posvećenih polu, rodu i seksualnosti. Bliži se kraju godina koja je nesumnjivo za kvir zajednicu bila teška. Ima li razloga da je ipak pamtimo i po nečemu dobrom?

Nedovoljnu pažnju javnosti dobila je odluka koja daje razloga za optimizam. Naime, dobra vest za prebroditelje i prebroditeljke zločina motivisanih homofobijom i transfobijom dolazi iz Ustavnog suda, koji je početkom godine utvrdio da je Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu povredilo pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta G.M. zato što nije istražilo motiv nasilničkog ponašanja kojem je bio izložen.

G.M. se vraćao iz grada kada je iza sebe čuo dva počinitelja koji su vikali: Stoj, pederčino, gde si pošao, pederčino!”. Počinitelji su za samo par sekundi, a da to G.M. nije ni čuo niti naslutio, uspeli da ga sustignu i sa leđa obore na zemlju. Dok je ležao na trotoaru, počinitelji su vikali „Pederčina!”, „Šta je bilo! Gde si pošao takav, pederčino! Sad ćeš da vidiš šta će da ti se desi, pederčino!”, „Vidi kako si jadan, pederčino!”, pa su istovremeno počeli da ga šutiraju. Nakon toga su mu zapovedili da se “gubi” i G.M. je, jedva ustavši, krenuo hramljući da se udaljava od njih. U izjavi koju je G.M. dao policiji može da se pročita i sledeće: „Ono čega se sećam je da su se sa uživanjem smejali kao da ih sve to veoma zabavlja, to da sam ponižen, na zemlji i izložen udarcima nogu. Nisam odmakao ni tri metra kada su obojica harmonično nastavili da viču ‘Trči kući, pederčino ili ćemo odmah da te ubijemo!’ ”.

G.M je uradio ono što većina prebroditelja zločina motivisanih homofobijom ili transfobijom nikada ne učini, najčešće usled (u potpunosti razumljivog) nepoverenja u institucije. Prijavio je slučaj policiji. Međutim, policija je njegov iskaz, koji obiluje jednim od najsnažnijih, ako ne i najsnažnijim indikatorom da je zločin počinjen iz predrasude, a to je homofobični rečnik počinitelja, potpuno izostavila u svom izveštaju tužilaštvu. Tužilaštvu je preneseno da je prebroditelj vređan, ali ne i po kom osnovu je vređan.

Takođe, kada su počinitelji u svojim iskazima priznali da su dobacivali prebroditelju, niko nije našao za shodno da ih pita šta su mu tačno dobacivali. Policija i tužilaštvo su, po svemu sudeći, odlučili da ovaj zločin iz mržnje tretiraju kao i bilo koji drugi fizički napad, pa je i ishod bio takav. Za lakša krivična dela tužilaštvo ima mogućnost da upotrebi načelo oportuniteta, što je u ovom konkretnom slučaju značilo da su počinitelji platili samo 60 000 dinara u humanitarne svrhe i da je protiv njih odbačena krivična prijava za nasilničko ponašanje.

G.M. nije odustao od borbe za pravdu i obratio se Komitetu pravnika za ljudska prava – YUKOM, organizaciji koja je zaslužna za kriminalizaciju zločina iz mržnje, ali i za prvu presudu koja je doneta na osnovu člana 54a Krivičnog zakonika, kojim se predrasuda počinitelja tretira kao obavezna otežavajuća okolnost. YUKOM je podneo žalbu Ustavnom sudu koji je u svojoj odluci konstatovao da je radnjama Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu povređeno pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta prebroditelja, kao i da je povređeno načelo zabrane diskriminacije.

Pozivajući se na niz presuda Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je u obrazloženju odluke naveo da državni organi moraju učiniti sve što je razumno u datim okolnostima kako bi prikupili i osigurali dokaze, preduzeli sve praktične mere za otkrivanje istine i doneli dovoljno obrazložene, nepristrasne i objektivne odluke, bez izostavljanja sumnjivih činjenica koje mogu ukazivati na nasilje izazvano predrasudom počinitelja.

Prema stanovištu Evropskog suda, a koje je od značaja za odlučivanje u ovom predmetu, tretiranje nasilja koje proizlazi iz diskriminatornih stavova ravnopravno sa nasiljem koje se dešava u slučajevima koji nemaju takav motiv bilo bi zatvaranje očiju nad posebnom prirodom dela koja su posebno destruktivna za osnovna prava. Propust da se napravi razlika u postupanju u pogledu situacija koje su suštinski različite može predstavljati diskriminaciju. Prema tome, tretiranje nasilja motivisanog homofobijom na jednak način kao nasilja koje njome nije motivisano ravno je „zvaničnom odobravanju krivičnih dela sa elementima mržnje”, zaključuje Ustavni sud.

Uprkos tome što je do sada već u mnogim presudama Evropskog suda za ljudska prava utvrđeno da se istragama u kojima nije prepoznata predrasuda kao motiv za činjenje krivičnog dela krši Evropska konvencija o ljudskim pravima, one se, nažalost, u domaćem kontekstu ne shvataju dovoljno ozbiljno. Zbog toga je ova odluka Ustavnog suda Srbije važna. Ona predstavlja snažan alat u rukama branitelja ljudskih prava pripadnika i pripadnica kvir zajednice, ali i drugih zajednica koje su izložene zločinima iz mržnje, u borbi za bolji pristup pravdi. Iako izgleda da je mnogo toga ove godine našoj zajednici pošlo naopako, za utehu barem može da nam bude da niko neće više moći da nas pretuče zato što smo gej, bi ili trans i da se izvuče tako što će dati neki sitniš u humanitarne svrhe.

Miloš Kovačević je istraživač na Filozofskom fakultetu u Beogradu i koordinator za monitoring i pristup pravdi udruženja Da se zna! Autor je nekoliko studija i publikacija iz domena ljudskih prava kvir osoba, uključujući i priručnik za pravilno postupanje po prijavama incidenata motivisanih homofobijom i transfobijom “Policija po našoj meri.”