Nađa Bobičić i Lara Končar: Koncept FEMzin-a je takav da se temama iz oblasti feminističke teorije i prakse pristupi kroz različite žanrove i forme

Polaznice Digitalne feminističke škole zajedno sa urednicom Nađom Bobičić i kourednicom Larom Končar kreirale su novu regionalnu feminističku digitalnu publikaciju FEMzin. Prvi broj nove regionalne feminističke digitalne publikacije objavljen je ovog septembra. Ovo prvo izdanje FEMzina fokusira se na rodne perspektive rada u balkanskim zemljama. Pročitajte intervju sa urednicima FEMzina ispod da biste saznali više o ovoj novoj digitalnoj publikaciji.

Kako ste došli do koncepta za FEMzin? Šta vam je bila najveća motivacija pre pokretanja ove mesečne digitalne publikacije?

FEMzin je nastao u okviru Digitalne feminističke škole koju organizuje Centar za ženske studije u Beogradu. Koncept FEMzin-a je takav da se temama iz oblasti feminističke teorije i prakse pristupi kroz različite žanrove i forme, kako bi se prenelo višeglasje različitih rodnih iskustava. Takođe, motivacija za pokretanje FEMzin-a se kretala u više jednako važnih pravaca. Na internom nivou, ova publikacija predstavlja prostor u kojem su polaznice i polaznici mogli da istražuju, primene i uobliče svoja znanja i interesovanja iz oblasti feminizma, a sve uz podršku predavačica i saradnica Centra. Ona je i rezultat zajedničkog rada što znači da su polaznice međusobno razmenjivale svoje ideje, interesovanja, komentare, iskustva i sugestije u čitavom procesu kreiranja sadržaja. 

Na koji način spoljne autorke iz balkanskih zemalja mogu doprineti FEMzinu svojim originalnim tekstovima?

Upravo zbog svog online formata, Digitalna feministička škola je regionalnog karaktera a naše polaznice i polaznici dolaze iz različitih jugoslovenskih prostora. Iz tog razloga, iako program organizuje Centar za ženske studije iz Beograda, FEMzin se ne bavi temama vezanim za jedno područje. Naprotiv. Polaznice i polaznici osmišljavaju i istražuju teme od lokalnog do globalnog značaja, a kroz svoje procese istraživanja (i uz našu podršku) uključuju niz autorki i aktivistkinja sa ovih prostora i različitih generacija – bilo kroz inspiraciju, referisanje ili intervjue. U prva tri broja su pisale polaznice, a narednih godina i kako se publikacija bude razvijala prostor će u perspektivi biti otvoren i za spoljne saradnice, te razne oblike saradnje. 

Ovomesečna publikacija posvećena je radnim pravima žena, a sledeća je posvećena obrazovanju. Kako se odlučujete za mesečnu temu? Da li je to povezano sa aktuelnim dešavanjima u regionu?

Teme rada i obrazovanja (koje su deo prva dva broja FEMzin-a) i tema rodno zasnovanog nasilja (kojom ćemo se baviti u trećem broju), su one teme koje se obrađuju i unutar obrazovnog programa Digitalne feminističke škole. Iz tog razloga, polaznice i polaznici, pre ulaska u proces istraživanja i kreiranja sadržaja za FEMzin – imaju dovoljno znanja i informacija iz samog programa. Predavanja koja su pohađale_i mogu ih usmeriti da temu koja ih interesuje istražuju u raznim pravcima, i da osvetle njene drugačije aspekte. Međutim, ono što se spontano događa u ovom procesu jeste da polaznice i polaznici biraju da se bave temama koje jesu aktuelne i važne za region, te da unošenjem svojih znanja i iskustava u proces istraživanja bitno utiču na aktuelizaciju borbe protiv različitih vidova nejednakosti, u različitim državama i lokalnim kontekstima. I što je najvažnije, da neretko pišu o temama čiji aspekti nisu dovoljno obrađeni u feminističkoj zajednici, a još manje u široj javnosti. 

Sveprisutne patrijarhalne vrednosti još uvek su duboko ukorenjene u Makedoniji i na Balkanu. Bez sumnje, oni najviše pogađaju ljude na marginama. Po vašem mišljenju, da li će FEMzinu biti lakše da iznese na videlo probleme sa kojima se žene suočavaju u zemljama Balkana?

FEMzin je, po svom konceptu, sadržaju i formatu zamišljen i osmišljen u službi zajednice i borbe protiv nejednakosti, kako na našim prostorima tako i šire. On je namenjen svima koji ga mogu čitati na našim jezicima. Teško je odrediti u kojoj meri FEMzin uspešno iznosi na videlo probleme sa kojima se žene suočavaju u zemljama Balkana, ali upravo zato što okuplja veliki broj autorki iz različitih zemalja, što pokriva čitav dijapazon problema sa kojima se susreću žene i djevojčice, i što je rezultat zajedničkog kreativnog rada velike grupe žena – verujemo da će uz podršku drugih kolektiva i pojedinaca ki stići do značajnog broja žena i inspirisati na dalju borbu i razmišljanja. 

Kao glavni urednicкi FEMzina, mislite li da naše balkansko društvo postaje sve otvorenije, inkluzivnije i slobodnije da otvoreno govori o temama koje utiču na žene i druge marginalizovane rodne identitete?

Ovde je bitno samo staviti jednu manju ogradu kako bismo se što preciznije izrazile. To što je naše društvo „balkansko“ ne čini ga nužno zatvorenim i neslobodnim. Savremene ekonomske strukture, politički sistemi i pojedini kulturni obrasci koji ga oblikuju na lokalnim nivoima (a koji su nedvosmisleno povezani i sa globalnim kretanjima) čine da se položaj i iskustva žena i LGBTQI+ osoba isključuju i negiraju u različitim sferama svakodnevnog života.

Dobar primer je i prvi broj FEMzin-a u kojem su autorke u više tekstova pokazale kako neoliberalni kapitalizam – savremene kapitalističke institucije i elita – proizvode strukturne uslove za nepovoljan položaj žena u sferi rada, a koji omogućavaju i prakse različitih vidova nasilja. Otvoreno govoriti o temama koje se tiču žena i drugih marginalizovanih grupa samo je jedan od koraka. Zato, verujemo da se stalnim traganjem za mogućnostima udruživanja, samoorganizovanja i zajedničke borbe protiv obrazaca i sistema koji proizvode nejednakosti, može uticati na otvorenost, inkluzivnost i slobodu balkanskog društva. 

FEMzin: Nađa Bobičić, glavna i odgovorna urednica i Lara Končar, kourednica 

Platform: Rushka Babić i Gala Naseva 

FEMzinБосански Новостисрпски НовостиХрватски НовостиЦрногорски Новости