Klimatske promene: Ljudska aktivnost dovodi do toga da šume emituju ugljenik

Deset najzaštićenijih šuma na svetu postale su neto emiteri ugljenika, jer su degradirane ljudskim aktivnostima i klimatskim promenama.

Alarmantan uvid je iz studije o gasovima koji zagrevaju planetu koje emituju i apsorbuju šume na lokacijama svetske baštine Uneska.

Otkrilo je da je 10 zaštićenih šuma emitovalo više ugljenika nego što su zaključali u poslednjih 20 godina.

Šume svetske baštine prostiru se na površini koja je dvostruko veća od Nemačke.

Isto istraživanje je takođe otkrilo da mreža od 257 šuma svetske baštine širom sveta kolektivno uklanja 190 miliona tona ugljenika iz atmosfere svake godine.

„To je skoro polovina godišnjih emisija ugljenika u Velikoj Britaniji iz fosilnih goriva“, rekao je dr Tales Karvaljo Rezende, iz Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko), koji je koautor izveštaja.

“Sada imamo najdetaljniju sliku do sada o vitalnoj ulozi koju [ove] šume igraju u ublažavanju klimatskih promena.”

Ali šume se suočavaju sa gomilom pritisaka, uključujući ilegalnu seču, širenje poljoprivrede i šumske požare – što je verovatno zbog klimatskih promena.

Kombinujući satelitske podatke sa informacijama o monitoringu na nivou lokacije, istraživači su procenili količinu ugljenika koju apsorbuju i emituju šume svetske baštine između 2001. i 2020.

Ali pored izračunavanja milijardi tona ugljenika koje je apsorbovala sva ta “biomasa” drveća i vegetacije, istraživanje je otkrilo pod kakvim su pritiskom neka od ovih lokacija.

Lokacije proučavane u ovoj proceni imaju neke od najviših nivoa zvanične zaštite.

Smatraju se globalno značajnim u smislu njihove prirodne vrednosti za svet i pažljivo se i kontinuirano prate.

„Ali oni su i dalje pod značajnim pritiskom“, rekao je dr Karvaljo Rezende.

„Glavni pritisci su zadiranje u poljoprivredu, bespravna seča – pritisci izazvani ljudskim faktorom.

„Ali pronašli smo i pretnje u vezi sa klimom – tačnije šumske požare.

Poslednjih godina, ono što je Unesko nazvao „požari bez presedana“, posebno u Sibiru, SAD i Australiji, proizveli su desetine miliona tona CO2. “To je začarani krug”, rekao je dr Karvaljo Rezende. Više emisija ugljenika znači više šumskih požara, što znači više emisije ugljenika.