Nađa Bobičić i Lara Končar: Koncept FEMzin-a je takav da se temama iz oblasti feminističke teorije i prakse pristupi kroz različite žanrove i forme

Kako ste došli do koncepta za FEMzin? Šta vam je bila najveća motivacija pre pokretanja ove mesečne digitalne publikacije?

FEMzin je nastao u okviru Digitalne feminističke škole koju organizuje Centar za ženske studije u Beogradu. Koncept FEMzin-a je takav da se temama iz oblasti feminističke teorije i prakse pristupi kroz različite žanrove i forme, kako bi se prenelo višeglasje različitih rodnih iskustava. Takođe, motivacija za pokretanje FEMzin-a se kretala u više jednako važnih pravaca. Na internom nivou, ova publikacija predstavlja prostor u kojem su polaznice i polaznici mogli da istražuju, primene i uobliče svoja znanja i interesovanja iz oblasti feminizma, a sve uz podršku predavačica i saradnica Centra. Ona je i rezultat zajedničkog rada što znači da su polaznice međusobno razmenjivale svoje ideje, interesovanja, komentare, iskustva i sugestije u čitavom procesu kreiranja sadržaja. 

Na koji način spoljne autorke iz balkanskih zemalja mogu doprineti FEMzinu svojim originalnim tekstovima?

Upravo zbog svog online formata, Digitalna feministička škola je regionalnog karaktera a naše polaznice i polaznici dolaze iz različitih jugoslovenskih prostora. Iz tog razloga, iako program organizuje Centar za ženske studije iz Beograda, FEMzin se ne bavi temama vezanim za jedno područje. Naprotiv. Polaznice i polaznici osmišljavaju i istražuju teme od lokalnog do globalnog značaja, a kroz svoje procese istraživanja (i uz našu podršku) uključuju niz autorki i aktivistkinja sa ovih prostora i različitih generacija – bilo kroz inspiraciju, referisanje ili intervjue. U prva tri broja su pisale polaznice, a narednih godina i kako se publikacija bude razvijala prostor će u perspektivi biti otvoren i za spoljne saradnice, te razne oblike saradnje. 

Ovomesečna publikacija posvećena je radnim pravima žena, a sledeća je posvećena obrazovanju. Kako se odlučujete za mesečnu temu? Da li je to povezano sa aktuelnim dešavanjima u regionu?

Teme rada i obrazovanja (koje su deo prva dva broja FEMzin-a) i tema rodno zasnovanog nasilja (kojom ćemo se baviti u trećem broju), su one teme koje se obrađuju i unutar obrazovnog programa Digitalne feminističke škole. Iz tog razloga, polaznice i polaznici, pre ulaska u proces istraživanja i kreiranja sadržaja za FEMzin – imaju dovoljno znanja i informacija iz samog programa. Predavanja koja su pohađale_i mogu ih usmeriti da temu koja ih interesuje istražuju u raznim pravcima, i da osvetle njene drugačije aspekte. Međutim, ono što se spontano događa u ovom procesu jeste da polaznice i polaznici biraju da se bave temama koje jesu aktuelne i važne za region, te da unošenjem svojih znanja i iskustava u proces istraživanja bitno utiču na aktuelizaciju borbe protiv različitih vidova nejednakosti, u različitim državama i lokalnim kontekstima. I što je najvažnije, da neretko pišu o temama čiji aspekti nisu dovoljno obrađeni u feminističkoj zajednici, a još manje u široj javnosti. 

Sveprisutne patrijarhalne vrednosti još uvek su duboko ukorenjene u Makedoniji i na Balkanu. Bez sumnje, oni najviše pogađaju ljude na marginama. Po vašem mišljenju, da li će FEMzinu biti lakše da iznese na videlo probleme sa kojima se žene suočavaju u zemljama Balkana?

FEMzin je, po svom konceptu, sadržaju i formatu zamišljen i osmišljen u službi zajednice i borbe protiv nejednakosti, kako na našim prostorima tako i šire. On je namenjen svima koji ga mogu čitati na našim jezicima. Teško je odrediti u kojoj meri FEMzin uspešno iznosi na videlo probleme sa kojima se žene suočavaju u zemljama Balkana, ali upravo zato što okuplja veliki broj autorki iz različitih zemalja, što pokriva čitav dijapazon problema sa kojima se susreću žene i djevojčice, i što je rezultat zajedničkog kreativnog rada velike grupe žena – verujemo da će uz podršku drugih kolektiva i pojedinaca ki stići do značajnog broja žena i inspirisati na dalju borbu i razmišljanja. 

Kao glavni urednicкi FEMzina, mislite li da naše balkansko društvo postaje sve otvorenije, inkluzivnije i slobodnije da otvoreno govori o temama koje utiču na žene i druge marginalizovane rodne identitete?

Ovde je bitno samo staviti jednu manju ogradu kako bismo se što preciznije izrazile. To što je naše društvo „balkansko“ ne čini ga nužno zatvorenim i neslobodnim. Savremene ekonomske strukture, politički sistemi i pojedini kulturni obrasci koji ga oblikuju na lokalnim nivoima (a koji su nedvosmisleno povezani i sa globalnim kretanjima) čine da se položaj i iskustva žena i LGBTQI+ osoba isključuju i negiraju u različitim sferama svakodnevnog života.

Dobar primer je i prvi broj FEMzin-a u kojem su autorke u više tekstova pokazale kako neoliberalni kapitalizam – savremene kapitalističke institucije i elita – proizvode strukturne uslove za nepovoljan položaj žena u sferi rada, a koji omogućavaju i prakse različitih vidova nasilja. Otvoreno govoriti o temama koje se tiču žena i drugih marginalizovanih grupa samo je jedan od koraka. Zato, verujemo da se stalnim traganjem za mogućnostima udruživanja, samoorganizovanja i zajedničke borbe protiv obrazaca i sistema koji proizvode nejednakosti, može uticati na otvorenost, inkluzivnost i slobodu balkanskog društva. 

FEMzin: Nađa Bobičić, glavna i odgovorna urednica i Lara Končar, kourednica 

Platform: Rushka Babić i Gala Naseva