Prvi Evroprajd na Balkanu: Zašto će biti potrebno više od šetnje da bi se ukazalo na LGBTQI+ prava u Srbiji

Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić 13. septembra po podne objavio da je policija zabranila Evroprajd 2022, demonstranti su se okupili u centru Beograda i glasno zahtevali: „Hoćemo Prajd!” Samo 96 sati pre nego što je događaj trebalo da se održi, LGBTQI+ aktivisti su se uputili na Konferenciju o ljudskim pravima da protestuju protiv odluke vlade i da izvrše pritisak na premijerku Anu Brnabić da ispuni obećanje koje je dala pre dve godine: da će Srbija biti prva zemlja na Balkanu koja će biti domaćin panevropskog LGBTQI+ događaja.

Međutim, kako je postalo jasno te nedelje, čak i da se Evroprajd na kraju održao onako kako je bilo predviđeno, praćen je međunarodnom kritikom, opštom neizvesnošću, zabrinutošću za bezbednost, zbunjujućim porukama koje je srpska vlada slala i prisustvom ozbiljnih policijskih snaga.

Najave srpske vlade o otkazivanju Evroprajda počele su još 27. avgusta. Kada je Vučić najavio da će događaj biti otkazan ili odložen usled pojačanih političkih tenzija sa Kosovom, pretnji desničara i ekonomske krize, Srbija je zauzela mesto u međunarodnim naslovima. Bez obzira na negodovanje institucija Evropske unije i tvrdnje organizatora da bi se time prekršile prethodne odluke Ustavnog suda, nekoliko dana kasnije Vučić je ostao pri stavu da će zabrana Evroprajda biti sprovedena i upozorio da se ne prkosi odlukama države.

Istovremeno, Ana Brnabić je ponovo imenovana za predsednicu Vlade Srbije. Pet godina nakon prvog imenovanja, Brnabić će nastaviti svoj mandat kao prva autovana lezbijka na čelu vlade u toj zemlji i jedna od retkih u svetu.

Naredne nedelje su obeležile neprekidne nesuglasice između LGBTQI+ aktivista, međunarodnih aktera i Vlade Srbije. U ovom scenariju, brojne organizacije iz zapadne Evrope iskazale su solidarnost sa Beograd Prajdom i podržale njihovu odluku da ne odustaju od održavanja događaja. Međutim, opšta neizvesnost oko šetnje trajala je sve do samo nekoliko sati pre skupa, kada je Ana Brnabić konačno objavila da će događaj biti dozvoljen i da će policija obezbeđivati učesnike.

Prateći novu rutu i ​​nove ulazne tačke, okruženi policijskim kordonom, nekoliko hiljada onih koji su prisustvovali Paradi marširalo je do mesta koncerta, gde se događaj nastavljao. Premijerka je na konferenciji za novinare te večeri sa ponosom pričala o tome kako je Parada protekla i kako je Vlada dokazala da je Srbija „ozbiljna zemlja koja drži reč, veruje svojim institucijama, poštuje i njih i sve svoje građane”. Međutim, kako je zima na pragu Evrope, Brnabić je svoj govor završila rečima da bi vlada sada trebalo da se fokusira na „važnije i veće stvari“.

Pre nego ustupak vlade, šetnja je bila pobeda za LGBTQI+ ljude koji su prisustvovali Paradi i za Beograd Prajd, koji je neprestano radio na tome da se događaj održi. Međutim, postojeće tenzije u političkoj atmosferi pre Evroprajda otkrivaju koliko su LGBTQI+ osobe još uvek nebezbedne i koliko su u Srbiji krhka dostignuća po pitanju seksualne orijentacije i rodnog identiteta (SOGI). U stvari, uslovi u kojima se održavao Evroprajd dobar su podsetnik na izazove sa kojima se lokalna LGBTQI+ populacija još uvek suočava kada je u pitanju vidljivost u svakodnevnom životu i sloboda izražavanja u Srbiji. Što je još gore, to je podsetnik i da će biti potrebno više od šetnje da se istinski unaprede ljudska prava i demokratija u regionu Balkana.

Za razliku od izjave Ane Brnabić posle Evroprajda, narativ vlade poslednjih meseci ne samo da je bio odjek porasta govora mržnje i nasilja nad LGBTQI+ osobama već je i otkrio da su vidljivost i pravo na mirno okupljanje rezervisani samo za neke. Iako Vlada Srbije tvrdi da je posvećena zaštiti LGBTQI+ prava dok traži članstvo u Evropskoj uniji, ona je takođe zažmurila na pristalice desnice koje su sve glasnije pozivale na nasilje nad učesnicima Evroprajda i često uznemiravale ljude zbog njihove seksualne orijentacije i rodnog identiteta.

Zaista, brojne pristalice desničarskih struja okupile su se u Beogradu na dan šetnje na kontraprotestu ne bi li nasilno ometale Evroprajd, što je rezultiralo višestrukim hapšenjima od strane policije. Što je još gore, nekoliko LGBTQI+ aktivista je brutalno napadnuto nakon održanog marša. Prema rečima svedoka, policija nije preduzela ništa da interveniše ili spreči napad iako je u tom trenutku bila u blizini.

Pročitajte ceo tekst na engleskom ovde.

Prevod: Emina Ignjatović