Rod, klimatske promene i bezbednost: karike koje nedostaju

Rodna pitanja, klimatske promene i bezbednosni problemi su međusobno povezani na složen i moćan način. Nažalost, neke od ovih veza nisu dobile dovoljno pažnje od strane naučnika, političkih analitičara i kreatora politike. Ovo ima ozbiljne implikacije u stvarnom svetu za promociju rodne ravnopravnosti, ublažavanje klimatskih promena i unapređenje mira i bezbednosti – tri prioriteta do kojih bi svima trebalo da bude stalo.

Veza koja je privukla najviše pažnje je veza između klimatskih promena i bezbednosnih problema. Naučnici su decenijama proučavali dinamiku životne sredine i bezbednosti, a poslednjih godina i zajednice klimatskih studija i bezbednosnih studija istraživale su ovu vezu: Ovo istraživanje je bilo dvosmerna ulica. Štaviše, ovo prepoznavanje klimatskih i bezbednosnih veza prešlo je iz naučnog i analitičkog sveta u političke zajednice.

Na primer, generalni sekretar UN Antonio Gutereš je naglasio da su klimatske promene „otežavajući faktor za nestabilnost, sukobe i terorizam“. U oktobru 2021. godine, američka vlada je objavila skup izveštaja kako bi klimatske promene postavila kao prioritet politike u spoljnoj i bezbednosnoj politici SAD.

Nažalost, u većini političkih diskusija o klimatskim promenama i bezbednosti, rodne perspektive nedostaju na delu.

Ovo ne znači da su pitanja polova svi ignorisali. Od sredine 1990-ih, feministkinje, naučnici za rodna pitanja i aktivisti za ženska prava radili su na unapređenju razumevanja rodne klime i pitanja rodne bezbednosti i utvrdili su da su ove veze moćne. Oni su takođe insistirali na političkim akcijama.

Njihovi napori su doveli, posebno, do usvajanja Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN o ženama, miru i bezbednosti (VPS) 2000. godine i devet narednih VPS rezolucija 2000-ih i 2010-ih. Nacionalne vlade su usvojile nacionalne akcione planove (NAP) za integraciju i implementaciju prioriteta VPS u politike nacionalne bezbednosti.

Počevši od 2013 godine, rod je integrisan u Okvirnu konvenciju UN o klimatskim promenama (UNFCCC) zahtevajući godišnje izveštavanje o rodnom sastavu državnih delegacija i tela konstituisanih UNFCC.

U oktobru 2021, američka vlada je objavila svoju prvu Nacionalnu strategiju o rodnoj ravnopravnosti i ravnopravnosti, koja je naglasila važnost podizanja rodne ravnopravnosti u humanitarnoj pomoći i bezbednosnim pitanjima, kao i promovisanje veze između rodne ravnopravnosti i odgovora na klimatske promene.

Aktivistkinje za ženska prava takođe su podstakle Komisiju UN za status žena (CSV) da klimatske promene i smanjenje rizika od katastrofa postanu prioritetna tema na svojoj 66. sednici u martu 2022.

Sve ovo je značajan napredak. Problem je u tome što je skoro sav ovaj napor došao od rodnih šampiona—rodnih naučnika, analitičara i aktivista: to je bila jednosmerna ulica. Na primer, prioriteti rodne ravnopravnosti i ravnopravnosti razvijeni u američkoj rodnoj strategiji nisu uključeni u paket izveštaja koje je objavila vlada SAD o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Dve decenije u 21. veku, bezbednosna politika i klimatske zajednice i dalje rutinski ignorišu rodna pitanja. Ovo ima duboke političke implikacije jer su bezbednosne politike i klimatske akcije obično prioritetni i relativno dobro finansirani poduhvati. Ovde je akcija, u smislu pažnje politike i resursa.

Čak su i relativno jednostavne i vidljive obaveze – kao što je obezbeđivanje rodne ravnoteže u telima za kreiranje politike i nacionalnim delegacijama – slabo sprovedene. Na konferenciji COP26 u Glazgovu krajem 2021. godine, na primer, zastupljenost žena u šesnaest konstituisanih tela sastanka bila je samo 33 procenta. Ozbiljnost političkih obaveza se takođe može meriti količinom resursa koje vlade izdvajaju za ove obaveze. U 2018. godini, samo 22 procenta VPS NAP-ova imalo je alocirane budžete, i uznemirujuće, prosečna budžetska izdvajanja za VPS NAP su u opadajućem trendu od 2014. Nekoliko zemalja je uvelo rodno budžetiranje—to jest, dodelu specifičnih resursa rodnim prioritetima i inicijativama. Konačni problem je nedostatak napora širom sveta da se prikupe podaci razvrstani po polu u nizu društvenih, ekonomskih, političkih, ekoloških i bezbednosnih pitanja.

Zajednice bezbednosne i klimatske politike obično se sastoje od ljudi — uglavnom muškaraca — kojima skoro u potpunosti nedostaje rodna stručnost ili čak svest o rodnoj politici. Kao rezultat toga, rodne dimenzije bezbednosnih i klimatskih pitanja se obično ne razumeju, ne postavljaju po prioritetima, ne integrišu, pa čak ni ne razmatraju u paketima bezbednosne i klimatske politike. Iz toga, naravno, sledi da se rodno zasnovani rizici i opasnosti – koji utiču na više od 7,8 milijardi ljudi širom sveta – ne rešavaju na adekvatan način.

Tužna ironija je da ova rodna nesvesnost ima ogromne implikacije na stabilnost i bezbednost. Naučnici za rodna pitanja su ustanovili — u jednom od najvažnijih otkrića društvenih nauka u poslednje dve decenije — da je rodna nejednakost snažno povezana sa nestabilnošću i sukobima, kako unutar tako i između zemalja. Naučnici za rodna pitanja su takođe pokazali da će rodni faktori biti od ključnog značaja za razvoj efikasnih politika prilagođavanja i ublažavanja, kako klimatske promene budu napredovale. Ignorisanje roda je, dakle, pogrešno ne samo u pogledu rodnih ishoda, već i za bezbednosne i klimatske ishode.

Rodno-bezbednosne i rodno-klimatske veze—kao i trostruki neksus roda, klime i bezbednosti—treba da se razvijaju sistematičnije. Do danas, zajednica rodnih studija preuzela je vodeću ulogu u proučavanju ovih veza i razvoju političkih ideja. Bezbednosne i klimatske zajednice treba da prepoznaju da i oni imaju udela u ovim vezama i moraju da postanu proaktivne u razvoju rodno fokusiranih inicijativa. I nije dovoljno pričati o tome: kreatori politike moraju da prate implementaciju politike i rodno ciljane budžetske obaveze.