Šta zaista sprečava svet da zaustavi klimatske promene?

Najnoviji klimatski izveštaj UN sugeriše da svet mora da okonča novu infrastrukturu fosilnih goriva da bi ispunio trenutne ciljeve.

Svet je na putu da gađa daleko iznad ciljeva klimatskih promena, osim ako zemlje ne učine drastična smanjenja emisije gasova staklene bašte što je pre moguće. Na sreću, mnogi alati za ove rezove su već ovde i nastavljaju da postaju jeftiniji. Ipak, obećanja o smanjenju emisija koje su zemlje do sada dale nisu ni blizu dovoljno, a svet još više skreće sa kursa.

Ovo su neki od zaključaka u najnovijem izveštaju nezavisnog naučnog tela Ujedinjenih nacija, Međuvladinog panela za klimatske promene. Ogroman dokument na 3.000 stranica objavljen u ponedeljak je sveobuhvatan pregled najnovije nauke o tome šta bi zapravo bilo potrebno da se ublaži klimatske promene i izbegnu najrazorniji scenariji zagrevanja i haosa koji je usledio.

Izveštaj je treći deo IPCC-ovog Šestog izveštaja o proceni, koji dolazi osam godina nakon poslednje runde pregleda istraživanja. Usredsređuje se na osnovno pitanje: Šta je u našoj moći da zaustavimo emisije toplote koje potiču od sagorevanja fosilnih goriva?

Odgovor: Mnogo toga je u našoj moći, čak i do individualnog nivoa. Lako dostupna tehnologija širom ekonomije mogla bi prepoloviti zagađenje do 2030 godine, ali više zavisi od nivoa političke volje za sprovođenje ovih promena.

Planeta se već zagrejala za više od 1 stepen Celzijusa od sagorevanja fosilnih goriva, dovoljno da počne da izaziva pustoš u svakom delu sveta. Ove promene već testiraju granice stanovanja za milione ljudi koji se sada suočavaju sa nepodnošljivom vrućinom, katastrofom, sušom i poplavama. Akcije koje preduzimamo sada i tokom narednih osam godina biće ključne u odlučivanju koliko će zagrevanje biti gore u ovom veku.

Jedan od načina da pogledate najnoviji izveštaj IPCC-a je kao nacrt za to kako zemlje mogu da promene kurs i agresivno se bore sa rastućim emisijama širom svojih ekonomija. Drugi način da se to vidi je kao podsetnik na prekršena obećanja bogatih nacija koje su obećavale ambiciozne akcije, ali i dalje rade premalo da obuzdaju zagađenje. U izveštaju se navodi da čak 45 odsto globalnih emisija dolazi iz prvih 10 odsto domaćinstava, dok donjih 50 odsto doprinosi oko 15 odsto emisija.

„To je dosije srama, koji katalogizuje prazna obećanja koja nas čvrsto stavljaju na pravi put ka svetu koji nije za život“, rekao je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš u govoru u ponedeljak.

IPCC proces odražava konsenzus hiljada naučnika iz celog sveta, ali prestaje da propisuje tačne politike koje zakonodavci treba da slede. Izveštaj je odložen u ponedeljak zbog političkih sporova oko toga kako da se formulišu oštri nalazi dokumenta i neki jezik oko povlačenja fosilnih goriva.

Delovi stepeni — razlika između 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih vremena i 2 stepena Celzijusa — mogli bi učiniti globalno zagrevanje daleko destruktivnijim. Vlade su obećale da će nas držati ispod ovih nivoa, ali svet je daleko od ovih ciljeva i svake godine se sve više udaljava.

U najambicioznijem scenariju ograničavanja zagrevanja na oko 1,5°C, zaključuje se u izveštaju, globalna emisija ugljen-dioksida bi morala da dostigne vrhunac u naredne tri godine, a da padne za skoro polovinu u narednih osam. To znači da će većina sveta morati da počne da napušta postojeću infrastrukturu fosilnih goriva u narednoj deceniji, kao i da ukine sve nove i postojeće elektrane na ugalj i planove za proširenje eksploatacije nafte na moru. A akcije moraju da se preseku kroz sektore, baveći se transportom koji guta gas, toplotno intenzivnim proizvodnim operacijama i krčenjem šuma.

Na hiljadama stranica, 278 IPCC autora razmatraju širok spektar mesta za rešavanje problema zagađenja, uključujući sektore energetike, transporta i industrije, i istražuju kako obrasci potrošnje, tehnologija, globalne finansije i politika mogu pomoći i ometati globalne klimatske ciljeve. .

Pročitajte ceo članak na engleskom ovde.