Od fizičkih napada do onlajn zlostavljanja i zakonskih neuspeha, LBGT zajednica u centralnoj i istočnoj Evropi nije imala šta da se veseli 2021.
Populističke vlade u Poljskoj, Mađarskoj i drugde bile su u stanju da iskoriste frustracije i strahove, neke podstaknute crkvenim vođama, a neke žestoka pandemija COVID-19, da proguraju zakone protiv LGBT-a.
Međutim, to je bio deo šireg trenda u širem delu Evrope, tvrdi Evelin Paradis, izvršni direktor evropskog ogranka Međunarodnog udruženja lezbejki, gej, biseksualaca, trans i interseksualaca (ILGA-Evropa).
„Poljska i Mađarska nisu anomalije. U protekloj godini videli smo pojačanu političku represiju protiv LGBT osoba, snažan porast socioekonomskih poteškoća i širenje LGBT-fobične mržnje na ulicama i onlajn širom regiona“, Paradis rekao je za RSE u komentarima e-mailom.
Najniže tačke u godini uključuju napad na centar LGBT zajednice u bugarskoj prestonici Sofiji, predvođen liderom krajnje desnice koji se kandidovao na predsedničkim izborima u zemlji; novi zakon u Mađarskoj koji zabranjuje informisanje u školama za koje se smatra da promovišu homoseksualnost i promenu pola; a nekoliko takozvanih „zona slobodnih od LGBT ideologije“ nastavilo je sa radom u Poljskoj.
Mnogo gneva bilo je usmereno na novi mađarski zakon, za koji kritičari kažu da izjednačava homoseksualnost sa pedofilijom, ali za koji su Budimpešta i njen nacionalistički premijer Viktor Orban tvrdili da će zaštititi decu i porodice. Lideri EU osudili su novi mađarski zakon, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nazvala ga je “sramotom”. Ali skoro svi lideri bivše komunističke istočne Evrope odbili su da potpišu pismo kojim se osuđuje mađarski zakon.
Naglasio je širi razdor širom kontinenta, pri čemu neki analitičari tvrde da se „istočnoevropska unija“ pojavljuje na osnovu pozicija koje su u suprotnosti sa osnovnim vrijednostima EU kao što su vladavina prava, ljudska prava, medijska prava i prava LGBT osoba.
“Mislim da je ceo stav ovog slaganja veoma antievropski. To pokazuje znake uspostavljanja neke vrste nove gvozdene zavese”, rekao je Marko Milosavljević, profesor novinarstva i medijske politike na Univerzitetu u Ljubljani. komentariše Rojtersu još u julu.
Nije bilo tako davno da su stvari bile drugačije. U vreme pada Berlinskog zida 1989. godine, Centralna i Istočna Evropa je generalno bila dobrodošla LGBT osobama.
Ako se vratimo još dalje, mnoge zemlje u regionu bile su u avangardi u unapređenju takvih prava, barem na papiru.
“U bivšem Istočnom bloku, ove zemlje su bile zaista progresivne prema LGBT pravima. Poljska je, na primer, dekriminalizovala homoseksualnost 1932. godine, što je bilo veoma rano”, rekla je Agnješka Košćanska, gostujući profesor na Oksfordskoj školi za globalne i prostorne studije, u intervju za RSE.
Mađarska je dekriminalizovala homoseksualizam 1961. kao i tadašnja Čehoslovačka. Bugarska je sledila taj primer sedam godina kasnije, 1968. Druge zemlje su zaostajale. U Rumuniji je poslednja osoba zatvorena zbog toga što je homoseksualac oslobođena 1998. Tri godine kasnije, 2001, zemlja je dekriminalizovala homoseksualnost dok je uskladila svoje zakone sa EU kako bi dobila članstvo. Jugoslavija je počela da uništava svoje antihomoseksualne zakone. Međutim, homoseksualizam je ostao nezakonit u Srbiji i na Kosovu do 1994. godine, u Makedoniji do 1996. godine, au Bosni i Hercegovini do 1998. godine.
Attitude Gap
Ljudi u zapadnoj i istočnoj Evropi se razlikuju u stavovima prema LGBT zajednici, pokazuju rezultati anketa.
Većina anketiranih u svim zapadnoevropskim zemljama podržava istopolne brakove, pokazuju podaci istraživanja istraživačkog centra Pev. U skoro svim zemljama istočne Evrope — sa izuzetkom Češke — većina se tome protivi.
Podela se širi što se dalje pomera od zapada ka istoku, rekao je Džejkob Poušter, pomoćnik direktora Pev-a za istraživanje globalnih stavova.
Demonstranti krajnje desnice sukobili su se sa policijom tokom gej parade u poljskom gradu Lublinu 2018.
Demonstranti krajnje desnice sukobili su se sa policijom tokom gej parade u poljskom gradu Lublinu 2018.
„Podrška stavu da homoseksualnost treba da bude prihvaćena od društva je prilično visoka u zapadnoj Evropi. Dakle, u Nemačkoj je 86 odsto, u Holandiji čak 92 odsto, u Španiji 89 odsto. Ali kada jednom pređete na liniji podele, sa druge strane bivše gvozdene zavese, ti brojevi počinju da padaju veoma naglo i postaju još niži kako ulazite u Rusiju“, rekao je Pušter za RSE u intervjuu.
Prema podacima za 2020. koje je izneo Poushter, 47 odsto ljudi u Poljskoj i 49 odsto ljudi u Mađarskoj kaže da bi homoseksualnost trebalo da bude prihvaćena. U Bugarskoj ta cifra pada na 32 odsto. U Rusiji je 14 odsto. Čak iu liberalnijoj Češkoj ta cifra iznosi samo 59 odsto.
Anti-LGBT, ANTI-vaxers, isečeni iz istog platna?
Iako se opšti stavovi mogu razlikovati, anti-LGBT osećanja se često povezuju sa nacionalističkim i ekstremno desničarskim pokretom u istočnoj i zapadnoj Evropi, objasnila je Helin Touke, predsedavajući za evropske vrednosti na Univerzitetu u Antverpenu.
„Članovi krajnje desnih partija i pokreta su izrazili konzervativne, heteronormativne i binarne stavove o rodu i seksualnosti koji ozbiljno ograničavaju samoizražavanje i slobodu LGBT osoba i ljudi koji osporavaju ono što se smatra tradicionalnim rodnim normama i normama porodice. To je nešto što krajnja desnica u zapadnoj Evropi ima zajedničko sa političarima kao što su [slovenački premijer] Janez Janša, [mađarski premijer] Viktor Orban i [vladajuća] PiS (partija prava i pravda) u Poljskoj“, Toukuet rekao je za RSE.
U Bugarskoj, Bojan Rasate, ozloglašena ekstremno desničarska ličnost koja se takođe neuspešno kandidovala na novembarskim predsedničkim izborima u zemlji, optužen je da je predvodio napad u Sofiji 30. oktobra na Rainbov Hug, mesto okupljanja LGBT zajednice.
„Počeo sam da vičem: „Ne!“ da ih sprečimo da uđu“, objasnila je Glorija Filipova, koordinatorka projekta grupe. „[Rasate] me je udario i samo je dolazio. Svi ostali su ga pratili“, rekla je Filipova za RFE/RL’s Bulgarian Service.