Zemlje Zapadnog Balkana igraju dragocenu ulogu u partnerstvu sa EEA u borbi protiv ekoloških i klimatskih izazova

Evropska agencija za životnu sredinu sarađuje sa velikim brojem zemalja, uključujući i one na Zapadnom Balkanu. Kako ova saradnja unapređuje rad EU na životnoj sredini i kakve koristi koristi Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Kosovu?

Zašto su zemlje Zapadnog Balkana toliko važne za EEA? Koja je dodatna vrednost saradnje?

Ove zemlje su zemlje članice EU ili zemlje koje su pretpristupne. Da bi se postala punopravna članica EU, potrebno je uspostaviti niz politika, a oblast životne sredine je jedna od najvećih oblasti politike sa značajnim paketom zakona.

Štaviše, Zapadni Balkan su naši susedi i svi znamo da se životna sredina ne zaustavlja na granici, tako da je bliska saradnja po pitanjima životne sredine takođe u interesu EU.

Konačno, kao zemlje koje sarađuju u Evropskoj mreži za informisanje i posmatranje životne sredine (Eionet), Zapadni Balkan ima pristup velikom broju stručnjaka koji im pomažu u rešavanju ekoloških izazova sa kojima se suočavaju. Zauzvrat, stručnjaci iz ovih zemalja doprinose mreži svojim znanjem.

U kojim oblastima je saradnja tako vitalna za rad EEA?

Naša saradnja se uglavnom razvija oko praćenja, izveštavanja i procene. Zemlje zapadnog Balkana redovno dostavljaju podatke EEA u oblastima kao što su emisije u vazduh ili kvalitet vode, što nam omogućava da obradimo i procenimo podatke. Ovi podaci služe kao osnova za donošenje informisanih odluka.

Region se suočava sa brojnim izazovima, posebno u vezi sa zagađenjem vazduha, vode i zemljišta koje se može pravilno rešiti samo kada su dostupni pouzdani i pouzdani podaci i informacije. Region je takođe posebno ranjiv u pogledu klimatskih promena. Takođe postoji mnogo netaknute prirode kojoj je potrebna efikasna zaštita. Pružajući stručnost i izgradnju kapaciteta, EEA ima za cilj da se bavi i problemima u ovoj oblasti.

Kako ova saradnja funkcioniše u praksi?
Zapadni Balkan je integrisan u rad Eioneta u svojstvu „zemlja saradnje“. U praksi, to znači da održavamo nacionalnu Eionet mrežu u zemljama. Ovim mrežama upravljaju nacionalne fokalne tačke (NFP), imenovane u relevantnim institucijama. Blisko sarađujemo sa NFP-ima i oni su pozvani na redovne NFP/Eionet sastanke na kojima se raspravlja i odlučuje o više strateških aspekata našeg rada. Pored toga, nacionalna mreža se sastoji od nacionalnih referentnih centara (NRC), od kojih svaki pokriva određenu temu životne sredine.

NRC-ovi iz svih zemalja članica i zemalja koje sarađuju redovno se sastaju kako bi razgovarali o tehničkim aspektima saradnje u Eionet-u. Pored toga, često identifikujemo niz tematskih oblasti u kojima je potrebna posebna pomoć, zajedno sa Zapadnim Balkanom i drugim zainteresovanim stranama, kao što je Evropska komisija. Ova pitanja se detaljno obrađuju uz pomoć stručnjaka EEA, Evropskih tematskih centara (ETC) i drugih relevantnih partnera u mreži. Glavne oblasti kojima se bavimo su obično podrška izveštavanju o kvalitetu vazduha, pitanja kvaliteta vode, biodiverzitet, otpad i pitanja vezana za klimu.