Avganistan: Žene pozivaju međunarodnu zajednicu da podrži prava žena usred tekućeg potiskivanja talibana

Međunarodna zajednica mora da stoji iza svoje dugoročne posvećenosti da podrži prava žena u Avganistanu, saopštio je Amnesty International, uoči nove kampanje koja ističe dostignuća 16 izuzetnih avganistanskih žena.

Povodom ovogodišnjih 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja – godišnje međunarodne kampanje koja slavi žene u svim regijama svijeta koje se bore protiv rodne diskriminacije i zalažu se za ženska prava – organizacija za ljudska prava dijeli priče o 16 prvih Avganistanske žene koje su prevazišle ogromne prepreke za učešće u javnom životu u poslednje dve decenije. Po sopstvenim rečima, žene iz različitih javnih sfera, uključujući pravo, politiku, akademiju i medije, prepričavaju svoje profesionalne puteve, svoja osećanja u vezi sa povratkom Talibana, svoje nade i strahove za budućnost, i svoje preporuke međunarodnoj zajednici kako da nastaviti da podržava prava žena.

„Ove priče nude moćan i pravovremeni podsetnik koliko su avganistanske žene došle u proteklih dvadeset godina, suočene sa naizgled nepremostivim preprekama. Oni takođe pružaju otrežnjujući uvid u to kako se život žena i devojaka promenio od povratka Talibana“, rekla je Samira Hamidi, aktivistkinja Amnesti internešenela za južnu Aziju.

„Zapanjujuće je da, u vreme kada se zemlja suočava sa ekonomskom i humanitarnom krizom, ovim ženama i hiljadama sličnih njima je zabranjen javni život. Pozivamo talibane da poštuju, štite i ispunjavaju prava žena i devojaka. Pozivamo međunarodnu zajednicu da se direktno angažuje sa avganistanskim ženama kako bi razumeli njihovu stvarnost, saslušali njihove pragmatične preporuke i radili sa njima na podršci ženskim pravima.

Otkako su 15. avgusta 2021. preuzeli kontrolu nad Kabulom, talibani su uveli stroga ograničenja za žene i devojke. Osim zdravstvenih radnika i nekoliko drugih izolovanih izuzetaka, ženama je rečeno da se ne mogu vratiti na posao ili putovati u javnosti bez pratnje Mahram (muškog staratelja). Od 20. septembra, devojčicama starijim od 12 godina (šesti razred i više) nije dozvoljeno da idu u školu, dok je rigidna rodna segregacija na univerzitetima ozbiljno ograničila žene u visokom obrazovanju.

Poslovna žena Sedika Mushtak rekla je za Amnesty International: „Kada sam čula vest da su talibani ušli u Kabul, osećala sam se kao da sam pala i razbila se u komade. Pao sam sa svetlog mesta u tamu bez svetlosti da se vidi.”

Sprečavanje žena da rade pogoršalo je ekonomske probleme za mnoge porodice, koje su ranije imale stalne profesionalne prihode, dok je uklanjanje žena sa državnih poslova ostavilo ogromnu rupu u kapacitetu države da efikasno upravlja. Žene se sada takođe suočavaju sa povećanim pretnjama rodno zasnovanog nasilja i ozbiljnim ograničenjima njihovih prava na slobodu okupljanja i slobodu izražavanja, uključujući čak i njihov izbor odeće.

Favzija Amini, bivša viši sudija u Vrhovnom sudu Avganistana, rekla je: „Talibani su institucionalizovali diskriminaciju žena; oni poriču naša osnovna prava…žele da zbrišu žene s lica društva i da nas sve učine zatvorenicima u svojim domovima.”

Iako je ostalo još mnogo posla da se uradi, prava žena su značajno poboljšana od pada prvog talibanskog režima 2001. U obrazovanju je bilo 3,3 miliona devojčica, a žene su aktivno učestvovale u političkom, ekonomskom i društvenom životu zemlje. Uprkos stalnom sukobu, avganistanske žene su postale advokatice, doktorke, sudije, učiteljice, inženjeri, sportisti, aktivisti, političari, novinari, birokrate, vlasnice preduzeća, policajci i pripadnici vojske.