Francuski protesti se intenziviraju protiv povećanja starosne granice za penzionisanje

Drugi talas francuskih protesta i štrajkova je u toku protiv planova predsednika Emanuela Makrona da podigne starosnu granicu za penzionisanje sa 62 na 64 godine. Osam velikih sindikata učestvuje u štrajku, koji je poremetio rad škola, javnog prevoza i rafinerija nafte.

Širom Francuske se održavaju marševi u kojima učestvuju stotine hiljada ljudi, nakon što je prvi dan akcije privukao više od milion ljudi.

Makronova vlada nastavlja sa reformom starosne granice za penziju, suočeni sa istraživanjima javnog mnjenja koja pokazuju da se dve trećine birača protivi promenama, koje počinju da prolaze kroz Narodnu skupštinu sledeće nedelje.

Bez većine u parlamentu, vlada će morati da se oslanja na desničarske republikance za podršku koliko i na poslanike vladajućih partija.

Nekoliko sati pre početka glavnog protesta na Place d’Italie u centru Pariza, hiljade demonstranata izašlo je u Tuluzu, Marseju i Nici na jugu i Sen Nazeru, Nantu i Renu na zapadu. Kako se navodi, 11.000 policajaca raspoređeno je da pokriva demonstracije koje su se održavale u oko 200 gradova i gradova.

„Gospodin Makron će sigurno izgubiti“, rekao je lider krajnje levice Žan Lik Melanšon novinarima u Marseju. „Niko ne želi njegove reforme, i što dani više prolaze, to je veća opozicija prema njima.

Karima, 62, podigla je plakat u Parizu na kojem je istakla da planovi vlade mnogo više štete ženama nego muškarcima: „Mnogi od nas već imaju prekinute karijere i moraće da rade čak i duže od muškaraca da bi imali punu penziju.

Jedan od glavnih sindikata nastavnika rekao je da je oko 55% nastavnika srednjih škola napustilo, iako je vlada rekla da je taj broj nešto više od četvrtine. Učenici srednjih škola organizovali su proteste ispred nekih škola, a studenti su rekli da će zauzeti univerzitet Sciences Po u Parizu u znak podrške štrajkačima.

“Mnogi Francuzi smatraju da je rad sve bolniji. Nije da ne žele da rade, ne žele da rade u ovim uslovima”, rekao je politikolog Bruno Palier za BBC.

Vlada je nagovestila da bi mogla donekle krenuti u pogledu detalja reforme, ali je odbila da popusti u vezi sa glavnim ciljem povećanja starosne granice za penzionisanje za dve godine na 64 godine.

„Bilo koja vrsta reforme koja će od ljudi tražiti da rade duže biće nepopularna, ali mi smo izabrani na osnovu ove reforme“, rekao je Kristofer Vajsberg, poslanik Renesansne partije predsednika Makrona.

Sa 62 godine, starosna granica za odlazak u penziju u Francuskoj je niža od većine drugih zemalja zapadne Evrope. Italija i Nemačka su krenule ka podizanju zvanične starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina, dok je starosna granica za penzionisanje u Španiji 65 godina, au Velikoj Britaniji 66 godina.