Tuga, protest i moć: Zašto Iranke šišaju kosu

Uplakana Iranka viđena je kako kleči pored kovčega svog mrtvog brata dok makazama reže kosu. Njeni rođaci vape za pravdom dok ona baca pramenove na kovčeg. Oni su tugovali za 36-godišnjim Džavadom Hejdarijem, koji je smrtno stradao prošle nedelje na jednom od antivladinih protesta koji su zahvatili Iran.

Slike poput ovih podstakle su žene širom sveta da se pridruže Irankama koje protestuju zbog smrti 22-godišnje Mahse Aminija. Umrla je u bolnici 16. septembra, tri dana nakon što ju je policija morala povukla sa ulica Teherana i odvela u „centar za prevaspitanje“ na časove skromnosti.

Sa Bliskog istoka, Evrope i širom Sjedinjenih Država, žene širom sveta pokazale su solidarnost sa teškim položajem iranskih žena na skupovima i demonstracijama. Neki su takođe ošišali ili obrijali kosu u javnosti ili na snimanju.

Sada u svom 12. danu, protesti su zahvatili više od 40 iranskih gradova, uključujući glavni grad Teheran. Iranske bezbednosne snage razbijaju demonstrante, sa stotinama uhapšenih i najmanje 41 ubijenim, javljaju državni mediji. Neke organizacije za ljudska prava kažu da je broj poginulih čak 76. CNN ne može nezavisno da potvrdi ove brojke.

Pa, zašto žene šišaju kosu?

Za mnoge Iranke, odsecanje kose – znak lepote za koju je dekretovano da se krije u Islamskoj Republici – predstavlja dirljiv oblik protesta.

„Želimo da im pokažemo da nas ne zanimaju njihovi standardi, njihova definicija lepote ili kako oni misle da bismo trebali da izgledamo“, rekao je 36-godišnji Faezeh Afshan, iranski hemijski inženjer koji živi u Bolonji, u Italiji, koja je snimljena kako brije kosu. „To je da pokažemo da smo ljuti.

Afšan pripisuje praksu sečenja kose istorijskim kulturnim praksama. „U našoj literaturi, šišanje je simbol žalosti, a ponekad i protesta“, rekla je ona za CNN. „Ako možemo da se ošišamo da pokažemo da smo ljuti… uradićemo to.”

Ova praksa se citira u Šahname, 1.000 godina starom persijskom epu i kulturnom osloncu u Iranu koji je napisao Ferdovsi. Sačinjena od skoro 60.000 stihova, pesma priča priče o kraljevima Persije i jedno je od najvažnijih književnih dela na persijskom jeziku. U više od jednog primera kroz epsko delo, kosa se čupa u činu žalosti.

„Žene šišaju kosu je drevna persijska tradicija… kada je bes jača od moći tlačitelja“, tvitovala je spisateljica i prevodilac iz Velsa Šara Ataši. „Došao je trenutak koji smo čekali. Politika podstaknuta poezijom.”

U Šahnamehu, nakon što je heroj Sijavaš ubijen, njegova supruga Farangis i devojke koje su je pratile ošišale su kosu u znak protesta zbog nepravde, rekao je Ataši za CNN.

Likovi prikazani u pesmi su „u svakodnevnoj upotrebi kao simboli i arhetipovi“, rekla je ona, dodajući da je pesma pomogla da se oblikuju identiteti Iranaca, Avganistanaca i Tadžika 1.000 godina.

„Ali u poeziji Hafeza i Hakanija takođe postoji šišanje, uvek o žalovanju i protestima protiv nepravde“, rekla je ona, misleći na druge persijske pesnike.

Ova praksa je takođe uobičajena u drugim drevnim kulturama. Ep o Gilgamešu, 3.500 godina stara pesma iz drevne Mesopotamije (današnji Irak), pokriva teme tuge i očaja, gde se šišanje ili čupanje kose koristi za izražavanje muke. Smatra se da je pesma jedno od najstarijih književnih dela na svetu i da je uticala na susedne kulture.

Šima Babaei, iranska aktivistkinja sa prebivalištem u Belgiji koja je rekla da ju je uhapsila ozloglašena iranska moralna policija 2018. jer je javno skinula svoj hidžab u znak protesta, rekla je za CNN da šišanje ima „istorijsko značenje“ za Irance. Žene koje izgube direktnog rođaka ponekad bi ošišale kosu u znak žalosti i besa, rekla je ona.