Žrtve ukrajinskog ratnog silovanja napuštene od strane Poljske

Ukrajinke koje su zatrudnele nakon što su ih ruski vojnici silovali podvrgavaju se abortusu u Poljskoj pod istim uslovima kao i Poljakinje: u tajnosti i često bez pristupa odgovarajućoj medicinskoj nezi.

„Molim vas, pomozite mi da ovo izvadim iz tela“: ovako je jedna Ukrajinka koju su ruski vojnici silovali, a koja je pobegla u Poljsku, rekla svom sagovorniku na liniji za pomoć koju je pozvala, kaže Kristina Kačpura, šef poljske nevladine organizacije Federa , Fondacija za žene i planiranje porodice.

Federa, koja ima dugu istoriju pomaganja Poljakinjama da ostvare svoja reproduktivna prava, uspostavila je posebnu liniju za pomoć ukrajinskim izbeglicama otkako je rat u njihovoj zemlji počeo pre skoro pet meseci, koju vodi ukrajinski ginekolog.

Žena je na liniji za pomoć rekla da je silovana, ali nije želela da ta informacija izađe na videlo i dodatno optereti njenog muža koji se još bori u Ukrajini.

„Nisam im ni videla lica kako treba“, rekla je žena o napadačima. „Onesvestila sam se nakon što me je treći silovao. Želeo bih da zaboravim na ovo što je pre moguće. Ne želim da me smatraju žrtvom silovanja.”

Kao i druge ukrajinske žrtve silovanja koje su stigle u Poljsku i kontaktirale grupe za ženska prava za pomoć u prekidu neželjene trudnoće, ova žena je završila farmakološkim abortusom kod kuće, u tajnosti, koristeći lekove koje su slale aktivistkinje za prava žena koje žive u inostranstvu, rekla je Kacpura.

Pošto je poljska desničarska vlada osmislila dalja ograničenja za abortus 2020. godine, zemlja sada ima jedan od najstrožih režima u odnosu na praksu u svetu. Danas je moguće prekinuti trudnoću samo u slučaju kada je život majke u opasnosti ili ako je trudnoća posledica silovanja ili incesta.

Dok bi se ukrajinske žene koje su silovali ruski vojnici obično kvalifikovale za legalan abortus u Poljskoj, procedura koja se koristi da se utvrdi da li se trudnoća može zakonski prekinuti je toliko glomazna da je učini beskorisnom, kažu zagovornici prava žena.

Ni za ukrajinske izbeglice nisu napravljeni izuzeci, što znači da većina njih završava neželjenu trudnoću uzimajući lekove kod kuće i gubi kompleksnu medicinsku negu posle silovanja koja se obično nudi u takvim slučajevima.

Demonstrant drži plakat sa natpisom „slika Rusije: agresija, silovanje, ubistvo, pljačka, zločin neznanja“, koji prikazuje precrtane simbole (L-R) srpa i čekića, rusku zastavu i simbol Z tokom protesta u Berlinu, Nemačka, 24. aprila 2022.

Da bi se legalno izvršio abortus ako je trudnoća posledica silovanja u Poljskoj, postupak mora da odobri tužilac koji istražuje okolnosti navodnog zločina, u procesu koji može da traje i do šest meseci.

Anita Kučarska-Džedžić, levičarska poljska parlamentarka koja je dva puta inicirala zakonske izmene kako bi se skratio taj vremenski okvir za ukrajinske izbeglice (oboje je odbio poljski parlament), kaže za BIRN da je „praktično nemoguće iskoristiti ovu opciju u Poljskoj“.

„De facto, pravo na abortus kada je trudnoća rezultat silovanja je mrtav zakon“, kaže ona.

Političar ističe da je samo oko 1 odsto od otprilike 1.000 legalnih abortusa koji se dešavaju u Poljskoj godišnje posledica trudnoće koja je posledica silovanja – što je veoma mali broj ako se uzme u obzir da se procenjuje da će se desiti oko 30.000 silovanja. godine u ovoj zemlji od 38 miliona ljudi.

Poljska vlada, predvođena desničarskom partijom Pravo i pravda (PiS), veoma je dobrodošla za preko 3 miliona ukrajinskih izbeglica koje su prešle u zemlju od početka rata krajem februara. Istovremeno, iako nikada nije odbacila ideju da ukrajinske izbeglice abortiraju u Poljskoj, ni vlada je nikada nije mogla otvoreno prihvatiti, jer se pozicionirala kao nepokolebljivi branilac „tradicionalnih“ porodičnih vrednosti i pomno je nadgledana od strane ultrakonzervativne grupe koje su se uspešno borile za pooštravanje zakona o abortusu.

Kao rezultat toga, da ukrajinske izbeglice koje su silovali ruski vojnici rade na abortusima u Poljskoj, ostala je neka vrsta „otvorene tajne“ sve dok mediji u Poljskoj nisu nedavno počeli da naglašavaju ovo pitanje. Neki su izvestili da je medicinska ustanova u Varšavi, na primer, izvodila čak i hirurške abortuse na ukrajinskim ženama, a da nikada nisu otkrili naziv mesta. BIRN nije mogao da proveri ovu informaciju.

Teško je doći do konkretnih brojeva ukrajinskih žena koje su silovali ruski vojnici. Početkom juna, Visoki komesar UN-a za ljudska prava rekao je da je primio izveštaje o 124 navodna dela seksualnog nasilja u vezi sa sukobom širom Ukrajine.